Neko se insekata plaši, neko užasava, nekome su ineteresantni i fascinantni. Jedno je sigurno, niko nije ravnodušan kada u prirodi naleti na nekog. Ako krenete malo detaljnije da ih proučavate, shvatićete da su ta mala stvorenja drugačija i posebna, kao da dolaze sa druge planete. Jedna buba posebno podseća na vanzemaljca. Zar ne?
Bogomoljke (Mantodea) pretežno žive u tropima, dok se u Evropi može sresti samo nekoliko vrsta. Kod nas je najčešća obična bogomoljka Mantis religiosa, pripada familiji Mantidae.
Imaju malu i veoma pokretljivu glavu, na temenu imaju tri prosta oka, a na bokovima glave dva ispupčena složena, pa mogu da gledaju i pozadi. Usni aparat je za grickanje. Prednje noge su snažne i služe za hvatanje plena, dok su srednje i zadnje duge i tanke, a služe za hodanje. Iako imaju razvijena krila, po pravilu, bogomoljke su slabi letači.
Da bi lakše došle do plena, bogomoljke menjaju boju tela u zavisnosti od sredine u kojoj se nalaze, a ta pojava se naziva “mimikrija”. Ime su dobile po načinu na koji čekaju plen, jer sa podignutim i savijenim prednjim nogama izgledaju kao da se mole. Ovi insekti su pravi predatori, i u stadijumu larve i imaga. Glavni plen su im drugi insekti (skakavci, zrikavci, gusenice), a nekad čak i male žabe i gušteri. Veoma su proždrljive, jedu čak i svoje srodnike ako su manjih dimenzija tela. Ženka posle, a često i tokom kapulacije proždire svog mužjaka.
Bogomoljke se ubrajaju u korisne insekte jer smanjuju brojnost mnogih štetočina. Neke vrste se koriste u biološkim merama borbe protiv štetočina u vrtovima i na poljoprivrednim površinama. U šumaskim ekosistemima nemaju veći značaj, pošto nastanjuju obode šuma i stepe. Možete ih naći i na neočekivanim mestima, kao na primer mi, na jedrilici. Uverili smo se koliko je snažna i izdržljiva, jer je odolevala jakom vetru i posle pola sata jedrenja, bezbedno se “iskrcala” na kopno kada smo pristali.
