Često razmišljam o načinima kako kao pojedinci možemo pomoći našoj planeti. Mislim da je ključ u edukaciji dece i da treba početi još od vrtićkog uzrasta. Ekološka svest budi se od najranijeg detinjstva, a najbolji način je da ih uključimo u svakodnevne aktivnosti koje će im pomoći da sami shvate ko i kako zagađuje prirodu, i kako mi možemo pomoći da se zagađenje smanji. Ali šta je sa decom čiji roditelji nemaju “eko” odnos prema životnoj sredini?
Odgovor bi mogao biti, rad sa decom na mestima gde provode veliki deo svog dana, u vrtiću i školi.
Čini se nažalost, da se ni u obrazovnom programu ne pridaje veliki značaj ekologiji i da se sve svodi na entuzijazam učitelja i vaspitača. Iz tog razloga smo pokrenuli mini misiju, da kroz predavanja i radionice pokušamo deci na slikovit i njima razumljiv način približimo važnost prirode i ekologije u našim životima. Sa školarcima je bilo lako, ali pravi izazov je bio objasniti deci uzrasta 4-5 godina šta je zagađenje, kako se zbog toga menjaju voda, vazduh, zemljište i kako te promene utiču na živa bića?
Evo predloga za malu radionicu koju sam održala u vrtiću “Čigra”, a koju su deca odlično prihvatila. Važno je da sa decom sve vreme razgovarate, da im postavljate pitanja i na taj način ih dovedete do zaključaka. I najvažnije, igrajte se! Od materijala su vam potrebne prazne tegle, a sve ostalo možete improvizovati. Suština je da napravite mini prikaz prirode u tegli. Tako će u jednoj tegli biti prikazana čista zdrava priroda i srećna planeta, a u drugoj prljava, bolesna i tužna. Bilo bi dobro, da ispod svake tegle stoji i fotografija koja pokazuje situaciju “na terenu”. I ne zaboravite da razgovarate o tome sa detetom kada u šetnji naletite na divlju deponiju, prljavu reku ili zimi osetite smog.
Vodeni ekosistem predstavila sam tako što sam dve tegle do pola napunila vodom. U prvu sam ubacila školjke, kamenčiće, igračke koje predstavljaju morska stvorenja… U drugu sam pored toga sipala i malo jestivog ulja, mastila, zemlje, kesicu, zgužvani papirić, plastični čep od flaše itd. Neka dete proba kašičicom da izvaditi igračku iz prljave vode. Videće da su masne, da se đubre zalepilo za njih i da životinje i biljke u takvim uslovima ne mogu da prežive. Razgovarajte sa mališanom o tome da li je vodu lakše zagaditi ili očistiti? Možemo li izbaciti zagađenje iz vode i oprati sva živa bića koja u njoj borave? Šta da radimo da do toga ne dođe?
Zagađenje vazduha predstavila sam svećom koju dete ugasi i stvori dim koji simbolizuje smog. To će biti dovoljno da shvati da vazduh koji ima miris i boju nije čist. Razgovarajte o tome ko su zagađivači vazduha. Pored toga možete u dve tegle ubaciti i veštački sneg koji se jednostavno napravi tako što se pomeša pena za brijanje i soda bikarbona. U teglu sa čistim snegom sam ubacila igračkice pingvine, a u teglu sa prljavim autiće. Tako smo shvatili da su automobili istovremeno zagađivači vazduha i zemljišta.
Da bi tako malo dete shvatilo koja je uloga običnog čoveka u zgađenju zemljišta, priču sam bazirala na postojanje divljih deponija svuda oko nas. U jednoj tegli je bio mali busen trave sa korenom koji drži zemlju, a u drugoj zemljište bez trave puno raznih otpadaka koje sam unutra ubacila. Razgovarali smo o tome zašto tamo gde ima smeća nema biljaka i šta mi možemo da uradimo da do toga ne dođe. Ovo je ujedno bio i uvod u eksperiment koji ima za cilj da nauči malo dete šta je ambalažni otpad i po čemu se razlikuje od organskog otpada, a o tome opširinije u tekstu koji možete pročitati OVDE.
