Kada se pomene skijanje u Srbiji, prva asocijacija svima je Kopaonik. Mnogi ne znaju da je ova planina veoma živa i leti, i da nudi mnogo prirodnih atrakcija i zanimljivih sadržaja za sve ljubitelje hajkinga, mauntin-bajkinga, aktivnog odmora i prirode uopšte.
U ovu avanturu smo krenuli sa naše troje dece, ali je trenutak bio specifičan pošto je jedno od njih imalo ruku u gipsu, a drugo je relativno malo za duge i zahtevne pešačke ture. Zato smo naše šetnje prilagodili njima, jer nam je važno je da deca budu bezbedna i da ne steknu odbijnost prema pešačenju u prirodi.
Prvog dana smo obišli prirodni fenomen Nebeske stolice. Ovaj greben ime je dobio po stenama koje vizuelno dominiraju okolinom. Ispod ovog uzvišenja nalazi se arheološki lokalitet Crkvine, nalazište na najvišoj koti u Srbijii koje datira iz V-VI veka. Ukoliko do Pančićevog vrha dođete žičarom, staza do ove lokacije nije preterano zahtevna i možete je dužom, ali laganom šetnjom posetiti sa svojim mališanima. Deci je posebno bilo zanimljivo zvono kojim se oglašavate da ste stigli na odredište.
Vodopad Jelovarnik visok 71 m, je drugi po visini vodopad u Srbiji. Tri kaskade ovog vodopada, sa okolnom gustom stoletnom šumom čine prirodni rezervat. Vodiči Nacionalnog parka Kopaonik organizuju pešačke ture od Pančićevog vrha do Jelovarnika, ali pošto su nam naglasili da je ova šetnja zahtevna i duga, mi smo se odlučili za auto i put koji vodi iz pravca Brzeća. Sa asfaltnog puta se skreće kod spomenika posvećenom Drugom svetskom ratu i dalje se nastavlja makadamskim putem kroz zaseoke do table sa natpisom Jelovarnik. Od te tačke do vodopada se stiže brzo, lepo izgrađenom stazom od drvenih stepenica, ali pošto je kanjon dubok a staza strma i uska, potreban je dodatni oprez.
Još jedna zanimljiva šetačka tura po Nacionalnom parku Kopaonik, na koju možete povesti i decu je obilazak hladnog gejzira – Metođe. Asfaltnim putem Kopaonik-Brzeće na otprilike 8 km od centra stiže se do rampe i table sa oznakom Metođe. Od rampe do gejzira se stiže za 30-ak minuta laganog hoda živopisnim putem koji vodi kroz šumu, uz Gvozdačku reku. Za malo iskusnije šetače put dalje vodi do svetilišta Veliko Metođe iz III veka.
Poslednji predlog za letnji obilazak Kopaonika sa decom je Treska, jedan od istaknutih vrhova Ravnog Kopaonika koji nas je sve vreme privlačio svojim kupastim vrhom Šiljak (1622 mnv). Do podnožja Treske smo stigli autom, a zatim smo se strmim stranama popeli na Šiljak odakle se priža fenomenalan pogled ka Radočelu, Goliji i drugim vrhovima Kopaonika. Sam uspon nije dugo trajao, ali je zbog velikog nagiba bio malo zahtevniji za decu. Mi smo se držali osnovnog pravila planinarenja – oprezno i bez žurbe, pa smo ovaj vrh osvojili bez problema.
Jedan od najlepših trenutaka tokom naše avanture bio je kada smo tokom šetnje naišli na divlje jagode i borovnice koje dozrevaju tokom jula. Bilo je pravo osveženje zasladiti se zdravom užinom iz netaknute prirode.
Želja nam je bila da samo na par dana pobegnemo iz vrelog Beograda i upoznamo Kopaonik iz drugog ugla, a vratili smo se kući puni utisaka i sa saznanjem da je ostalo još mnogo toga što nismo uspeli da vidimo. Već se radujemo nastavku ove priče kada ćemo obići Kopaonik u jesenjem ambijentu.