Agava

Ostrvo Lastavica na ulasku u Bokokotorski zaliv, pored čuvenog utvrđenja Mamula, krasi i jedna posebna biljka – AGAVA. Za nas koji smo zaljubljenici u Boku, agave i galebovi su prvo što ugledamo na kamenim strmim stenama kada se barkom približavamo ovoj mini eko zoni.

Agave (lat. Agavaceae) su krupne biljke velikih mesnatih sivozelenih listova, dugih 1-2 m i širokih 30 cm. Listovi su po obodu trnasto nazubljeni i zašiljeni na vrhu. Izgleda kao kaktus, a zapravo pripada porodici ljiljana. Potiču iz Meksika, ali se danas mogu naći duž celog Sredozemlja.

Kada biljka napuni 10-15 godina, iz rozete listova izrasta gola zeljasta stabljika visoka 5-8 m sa velikom cvetnom metlicom na vrhu. Cvetanje traje od juna do avgusta i predstavlja redak i fascinantan prizor. U prilog tome govori i činjenica da su ove fotografije cvetanja agave iz naše arhive napravljene 2008. godine. Nakon što biljka procveta i završi se period zrelosti plodova, ona ugine, ali ubrzo počinje vegetativno obnavljenje iz korenskih izdanaka i ceo ciklus se ponavlja.

Agava je jestiva i lekovita biljka. Koriste se koren, stablo, list i seme. Koren se koristi kao diuretik, a seme za dobijanje brašna. Iz listova biljke ceđenjem se dobija agavin sirup ili nektar (Aguamiel) koji se koristi kao prirodni zaslađivač. Sirup agave može se dobiti i iz stabla, ali pri kupovini uvek birajte onaj iz lista. Takođe, vodite računa da bude organski i svetlije boje, jer je to pokazatelj da nije obrađivan na visokim temperaturama.

U želji da svojoj porodici u ishrani smanjim količinu šećera, često kao zamenu koristim sirup agave. Blagog je i neutralnog ukusa pa za razliku od npr. javorovog sirupa, ne utiče na ukus hrane uz koju ga konzumirate. Možete ga stavljati u kremove, kolače, dresing za salatu, a mi ga najčešće jedemo uz američke palačinke. Nutelu smo zamenili zdravim namazom, ukus je neuporedivo bolji od bilo kog sličnog krema, a nema veštačkih aroma, suvišnih šećera i aditiva.