BOROV ČETNIK (Thaumatopoea pityocampa) je leptir iz familije Thaumatopoeidae (četnici, litijaši).
Šta me je motivisalo da pišem o njemu? Tokom našeg obilaska Grčke, na vrhovima grana borova, viđali smo bele paučinaste tvorevine. Bilo ih je mnogo, i to nas je odmah zainteresovalo da istražimo o kakvoj je štetočini reč. Naše malo istraživanje dovelo nas je do ovog insekta neobičnog imena, a zatim i jako zanimljivog saznanja – kako je borov četnik dobio narodno ime?
Ime je dobio po specifičnom ponašanju gusenica. One preko dana miruju u gnezdima, a tokom noći u potrazi za hranom napuštaju gnezdo, uvek postrojene u redove, poput čete vojnika. Ujutru se u istom poretku vraćaju u gnezdo.
Kao što i samo ime kaže, borov četnik je ozbiljna štetočina borova, a najviše preferira alepski bor (Pinus halepensis). Rasprostranjen je samo na području Mediterana i delom Submediterana. U našim krajevima je veoma čest na Kosovu i Metohiji, a severna granica mu je Peć.
Masovnije se javlja u nižim predelima 500-600 m.n.v. dok se na višim nadmorskim visinama nalaze samo pojedinačna stabla koja su posebno ugožena i mogu cela biti prekrivena gnezdima. Najviše stradaju čiste borove sastojine sa retkim sklopom i jako osvetljene.
Kad se ispile iz jaja, gusenice nastavljaju da žive familijarno u prljavobeličastim gnezdima koja gusto ispredaju od lepljivih čvrstih niti. U početnim gnezdima nalaze se gusenice iz jednog legla i sadrže 100-200 mladih gusenica, a u stalnim gnezdima se legla udružuju tako da u jednom gnezdu može biti i do 800 gusenica.
Gusenice su direktno štetne za čoveka. Telo gusenice prekriveno je dugim žarnim dlačicama koje kod ljudi izazivaju ozbiljne iritacije. Na koži se javljaju otekline i bolni svrab. Naročito je opasno ako dlačice dospeju na sluzokožu očiju, nosa i usta, posebno kod osoba sklonih alergijama.
Dlačice se vrlo lako kidaju sa tela gusenice a ima ih mnogo i u gnezdima u kojima gusenice žive. Vetar ih lako raznosi, te na taj način dospevaju do ljudi i izazivaju pomenute tegobe. Zato je jako opasno skidati gnezda sa grana. Ipak, kao jedna od mehaničkih mera suzbijanja, preporučuje se odsecanje i spaljivanje gnezda. Ali važno je da se to radi dok su gnezda mala i brojnost niska, jer tada nema veće opasnosti od žarnih dlačica.
Korišćena literatura (Mihajlović, Lj. 2008)